Otadžbina

80

ТРАЖИ МЕСТО

тра }) и кад ми је Допс окренуо своје негаво лице, опазио сам да има на њему бар једнога израза — израз разочарења. Упитах га усрдно како је? Он још не беше изгубио надежду. Иде му добро, говораше ми, и ако другови полажу на г. Гашвајлера тако много, да га без престанка оптерећавају одборским радовима Још сам опазио, да му одећа није у добром стању као што беше, а рече ми још, да је изишао из хотела и узео јевтинши стан у једиом оближем сокачићу „наравно за кратко време.» Неколико дана касније имао сам посла у неком повећем управном одељењу. Разни натписи над вратима писарница потсећаху ме свакад на продавнице ткива од Стјуарта или Арнолда и Констебла. Све се онде могађаше наћи: Пенсија патената и биљака; земље заједно са семењем и Индијанцима, који по њојзи харају и шта ја знам шта још свега ту не беше. Беспрекидно звоњење са канцеларијских столова и трчкарање слугу горе-доле, потсећаше ме живо на поменуте огромне продавнице. Како сам имао посла са експедитором тога «ве.1иког помодног народног стоваришта, п то сам и себе екснедирао, гурајући лактовима дуги ред снуждених мушких и женских чекача, и ако сам знао да остављам за собом нерасположење и непријатељске осећаје — право у собу министеријалног чиновника. При отварању врата чух неки монотони говор западног дијалекта, који ми се чињаше иознат. И нисам се преварио — то је био глас великог Гашвајлера «Кад би овога човека примили у службу, грађани мога диштрикта били би веома задовољни. Његова је породица имућна и од утнцаја, а за јесење изборе добро би било осигурати се лојалношћу инпшектора и среских судија Посланици наши за централни одбор државни стоје као један човек —-