Otadžbina

ТРАЖИ МЕСТО

„Извесно не толико, да није стигао да намести сиротог Анварта» рећи ће зајсдљиво рањена голу '»ица. РТпак бејах веома задовољан сазпав , да је Допс најзад добио место, па ма како незнатно и ма од кога, и кад сам тога вечера лезао у соби. која очевидно беше уређења за спаваћу собу брачног пара, осећао сам, да је он прекужио најтежа искушења. Дуварови беху искпћенп раз .нпм успоменама из предбрачног времена. Ту висаше слика Допсова „Ае|&1 25.» Ту стајаше у стакленом ковчежићу једна увела кита цвећа, коју је Допс поклонно својој Фанн на дан његова испита ; ту беше уоквирена захвалница дебатујућег клуба римеског, упућена на Допса; ту беше његово изборно писмо за председника „Филоматичног удружења«; ту беше отац му , као капетан , у «неодвисној домаћој гарди римсској ту беше и једна диплома његова чланства у једном друштву слободних зидара , у којој се Допсу придају одличнијн и претеранији епитети, но што их владари на земљи захтевају. Па ипак сав овај јевтини сјај једнога ограниченог живота и још ограниченија духа носила је и кадила љубав одане свећенице , која се је молила на том домаћем олтару н чији је пламен буктио кроза густу ноћ сумње и очајања. Бура је беснила око куће и тресла је прозоре претећим песнпцама својим. Сасушени лавров венац, што га је Фанп 4 јула 1876 год. мет.к), на Допсову главу , кад је изговорио своју сјајну беседу о светковини стогодишњице републике , клатио се од ветра тамо овамо и неколико сухих листнћа одиадоше с њега, а ја сам лежао у Допсовој постељи, и разбпјао сам главу питањем , шта је то секретарство нрве класе? Следећег лета појмио сам шта је Ходећи ходииком једнога одељења државннога здања , сретнем човека, коме се на плећима љуљала обрамица, о којој с обе стране висаху два велика суда пуна леда, што га морађаше раз-