Otadžbina

88

ТРАЖП МЕОТО

делити комад по комад у пијаће бокале разних канцеларија. Пролазећи погледам на њ — то беше Допс. Он није спустио свој терет; то је иротив прописа рече ми. Али се ]'е весело разговарао самном, говорећи. да отпочиње са најнижом лествицом и да се нада да ће се скоро попети више; сад се преустројава цивилна служба, и он ће наравно бити брзо унапређен. Упитах га, јели му Гашвајлер набавио то место Није Он мишљаше да сам га ја препоручио , — да сам ја говорио о његовом стању помоћнику секретаревом Бленку, а овај канцеларнјском директору Дашу оба изврсна човека — али то беше све што мога>у учинити. Та то је само почетак. Сад ће већ ићи. Ходио сам с њиме и оставих га најзад с његовим својевољно изабраним јармом, пошто сам га обрадовао ружичним описом моје носете код његове жене и породице, и обећањем да ћу га посетити , кад опет дођем у Уашингтон. С новим председништвом одиста је дошло и преустројство цивилне службе — опоро и несварено, као све нагле, радикалне реФорме што су — безобзирно, свпрепо према појединима. као што ће свакад бити. И на сниску оних, који су дугом службом у монотоном канцеларијском механизму онеспособљени . и сада лишени сваке помоћи људи и жена, што беху бачени на џелатски пањ, налазаше се и малаксала . будаласта и изнурепа глава нашега Анварта Допса. Касније се сазнало , да је велики Гашвајлер иозван на одговор, што је понамештао дваестину непотребних секретара и писара, и да је једна молбеница сиромаха Допса, у којој се позиваше на тога сада мрског и немоћног човека, запечатила злу коб његову. Народ је примерно казнио Гашвајлера п — Доиса. Од т^да сам га изгубио из вида. Узалуд сам га I ражио но иредсобљима , чекаоницпма и гостионичким