Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

93-

Г. Д-р. Никола. Крстић. Кад се у почетку овога члана каже. «Иико не може бити узет на одговор" и ништа више, онда то није прецизно. Хтело се сигурно казати да нико неће бити гоњен, ннко неће бити сматран за кривца, нико неће бити узет на „кривични одговор." Ако се то хтело, онда то треба и казати Ја сам даље противан и оној одредби по којој се одлука о притвору има да пошље првостепеном суду по званичној дужности, кад нема жалбе притвореникове. јер се тиме, без нужде, одуговлачи ствар , што у извесним приликама може бити врло штетно. Даље налазим да ни петој алинеји овога члана, која говори о кажњавању органа власти за незаконито лишење слободе, није место у Уставу, већ у кривичном законику. С тога би ту одредбу ваљало изоставити из Устава. Тако исто и последња алинеја предложеног члана о пуштању притвореника на јемство, са свим је излишна, јер је садашњим законом тачно одређено кад се притвореник пушта у слободу. Само ако се мисли на нов закон . може ова алинеја остати у Уставу. Г. Стојан Марковић држао нам је читаво правничко предавање, и ако у начелу прима предложени члан, а држао га је за то, што неке одредбе нису ушле у предложени члан, које су нужне за обезбеђење личне слободе. На крају тога предавања прочитао је свој предлог за другачију стилизацију, који је гласио овако : «Члан 9. Лична је слобода неповредима и Уставом ујемчена. «Нико не може бити узет на одговор, нити иначе потчињен ма каквом ограничењу своје личне слободе, сем у случајима које је закон предвндео и начином како је закон одредио. «Нико не може бити притворен без писмене наредбе истражног судије, која му се мора саопштити у самоме часу притварања. Само кривац који је ухваћен на делу може се и без тога одмах притворити.