Otadžbina

92

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

Ама нмко ни речи. Толико се писало о „аустријскпм баронима" у Србији, па ни један од њих не устаде против овог осугуравања српске демокрације од «племићства." т 1ак пи онај за кога се причало да га је у Софији чекала титула „кнеза" није ни брком мрднуо, и тако на миру прође опасност да и из српске расе не искочи какав «племић. м Г. Д-р. Миловановић стаде читати «члан 9." пројекта који је гласио овако: „Лична слобода ујемчава се овим Уставом „Нико не може бити узет па одговор сем у случајима које је закон предвидео и мачином како је закон одредио. ^Нико не може бити притворен без пнсменог решења истражног судије. Ово решење мора се саопштити лицу које се притвара, у самом часу притварања. Само кад је кривац ухваћен на делу, може се одмах притворити, али му се опет решење о притвору мора саопштити најдаље за 24 часа од како је притворен. «Против решења о притвору има места жалби првостепеноме суду. Ако притворени не изјави ову жалбу за три дана, од како му је решење о притвору саопштено, онда најдаље за 24 часа после тога рока, мора истражни судија послати предмет суду и без жалбе. Суд мора у року од 24 часа, од како је предмет примио, издати своје решење, којим решење истражног судије о нритвору оснажава или уништава. Ово је судско решење извршно. „Органи власти који би скривили против ових одредаба, казниће се за незаконо лишење слободе. „Закони ће одредити у којима ће случајима суд битп дужан да притворенога пусти у слободу без јемства, или на јемство, лично или новчано." Г. Дра гомир Рајовић налази да последњој алинеји овога члана треба додати још и ове речи: „до пресу1)ења >>