Otadžbina

ГОРЊИ ДО.М СРБИЈЕ

„Органи власти, којп би скрџвили противу претходећпх одредаба о личној слободи, казниће се за незаконо лишење слободе и повреду лица. „Закони ће одредити у којима ће случајевима судови дунши бити да притворенога пусте на слободу, без јемства или на јемство, лично или новчано, и за које ће време најдаље морати свршити извиђај и пресуђење кажњивих дела ирема нритворенима " Ово предавање г. Сгојана МарковиЛа. и ова његова дугачка стилизација учинила је велику сензацију, али не међу лордовима — већ за министарским столом. Још док је он читао свој иредлог. један пакосник за тим столом рече колеги до себе : — Е, бадава. Види се што тп је толикогодишњи проФесор права, бнвши ректор Велике Школе , бивши министар нравде! Ни најмању ситницу није забо равно ! Колики хуманитет, колико нежне пажње према р. 1; кривцима. чак и онпма, којн су ухваћени на делу ! Судије ни криве нп дужне. не треба ни да ручају. пи да вечерају, нп да спавају; за њих нема ни Божића ни Васкрса, они свагда и у свако доба треба да су на своме месту, да многоиоштовапи лупежи не би ип један сахат преко Уставом одређенога рока били лпшени своје драгоцене слободе. — Којешта — прекиде га колега. — То што он чнта, то није предлог за један члан Устава, то је читава процедура, то је читав судски иоступак ! 11осле г. Стојана. Марковића узе реч г. Пвра Тодоровић и предложи да се реченица: к Нико не може бити узет на одговор" замени оваквом реченицом: (( Нико не може бити I оњен и узет на одговор". Даље предлаже да се у трећој алинеји, после речи «притворен м , дода: «пли на ма који начин лишен слободе«. јер власт може човека у сред поља везати за неко дрво на га тако .1 ишити слободе, н ако он није притворен.