Otadžbina

96

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

Г. Јеврем Андоновић. Овај члан редигован је тако, као да се односи само на престуне и злочине , а не и на иступе. Могле би велике незгоде наступити, ако се у овом члану не спомене да ће се за иступе прописати што треба нарочитим законом, јер свуда се налази скитница, кесароша, нерадника, сумњивих и непознатих људп, на које оваква уставна одредба не би требало да се односи, у интересу личне и имовне безбедности грађана, Слаже се са г. д-р Н. Крстићем да не треба слати акта суду на расматрање, ако нема жалбе притворенога. Усваја други додатак г. Пере Тодоровића «или ма на којп начин лишен слободе." (Јавља се за реч г. Јеврем Грујић. „Чујмо" за министарским столом). Г. Јеврем Грујић: Кесароши се хватају на делу. (Неко иза министарског стола: Ако се не ухвате, у толико боље за личну слободуЈа сам за редакцију ужег одбора (седа). Г, Ђока П-лвловић доказује да је друга алинеја јасна и без додатка Крстићева. Другу његову примедбу да не треба слати акта суду, кад нема жалбе притвореникове, усваја. За све остало мишљења је да не треба да уђе у Устав, већ у законе. Г. Ранко Таисић (врло високим, мало крештавим гласом) Ја не знам ни један стотинити део о законима, колико зна г Крстић, али хоћу да кажем како је у практичном животу (за тим стаде ређати примере из практичнога живота, којима је доказивао потребу сваке алинеје у предложеној редакцији. Не знам за што нисам бележио те примере). Он је за редакцију са доиунама које је предложио г. Пера Тодоровић. Г. Стојан Рибарац (врло елегантна, симпатична нојава, добар беседнпк, најбољи међу либералима) бранећи као члан ужег одбора предложну редакцију, доказује да је друга алинеја довољна ограда против сваке самовоље. Предлог г. Стојана Марзовића изгледа му гори од