Otadžbina

634

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

ске, он вам се у њој разуме, као да је годинама председавао општинском одбору. Прочитајте његову историју једног онштинског Фењера, који су тражили становници преиеличке улице , прочитајте дебате о томе Фењеру у општинском одбору, његовим ширим и ужим одборима, комисијама, међу стручњацима који су изашиљани на лице места, прочитајте њихова стручиа мишљења, раггор ге, извештаје, одвојена мњења, па ћете појмити за што, после толико година, нрепеличка улица још није добила тај један општински Фењер, за који је молила, и за што ће га добити тек после 50 година, када ће све београдске па и препеличка улица бити већ давно осветљене елекгрицитетом. И тада ћете тек појмити благодети «упрошћене администрације" у Србији, која тако грозно личи иа упрошћено судство Русије, по коме је један стари ђенерал добио решење по разводној парници својих родитеља, у коме му се допушта да и даље остане код — дојкиње. За једнога Србина који живи при крају XIX века. нема страшније казне него забранити му да чита новине. А изгледа да у пожаревачком казненом заводу ематрају као најсигурније срество за поправку политичких осуђе ника, не дати им да читају новине. Какве танталске муке за једног бившег новинара и администрагора! Али иаметном је човеку и уредник аВидела" —■ музика, те и наш Нушић у апсу. Кад нема тазе новина, он чита оне у којнма су биле завијене његове ципеле, кад је доведен у апсу. или оне у којима су биле завијене гурабије. које су му послали од куће. и то не чита политички део. јер оне вести да Србија тражи нов зајам или да се у Немачкој спрема нов закон против социјалиста. зна он на иамет, то су елементарне појаве, које се по природним законима дешавају. Ах не! Он чита оно што нико не чита, и ако новине од тога живе, он чита огласе. Па и њих не чита као други људи. Он кад види оглас да је једна жена отворила галантеријску радњу и да је за деловођу узела свога мужа, који јој то „одобрава" — не види у томе само задовољење 5 и 6. трговачког закона, него читаву баикротску трагедију, коју вам прича са свима њеним дирљивим перииетијама. Можете мислити какве романе испреда ои из огласа да се једно псетанце „шипсика" изгубило, да је некоме жена одбегла, да се један отац одриче свога сина, да један центлмен одриче свој потпис, да се