Otadžbina

594

КЊИЖЕВ1Ш Г1РЕГ.1ЕД

улази у Босну и Херцеговину. и го данас, кад је начело народности узето готово за основ у међународном праву, кад је питање о народности становништва ових двеју покрајина изван сваке дискусије, а нарочито, кад су и Восна и Херцеговина устанцима још 1875. године јасно изразиле пред целим светом шта желе и шта траже ? Ви ћете рећи: На основу мандата, који им је Европа дала као законодавно међународно тело, оличено у представницима берлинског конгреса. Али ту баш и лежи чвор. ГЈолазећи с вашег иравног гледишта, ми одмах наилазимо на питања: Како је Евроиа смела упутити Аустрију, и дати јој мандат да заузме те две чисто српске покрајине, кад су оне и по људском и ио божанственом праву принадале српском народу? А одговор на ово питање неће нико наћи у праву , већ у сили. Да. али ја разумем и ваш приговор. Ви ћете ми рећи : Европа је сила. Аустрија је сила. Оне према томе могу и говорити о сили и користити се њоме. Ми, ми смо мали. Ми треба да апелујемо само на право. јер силом нашом нећемо моћи ништа учинити. Погрешан, сто пута погрешан основ^ Извесно, ми би били деца, кад би хтели нашом «силом в да плашимо Европу, или и саму Аустрију и Турску. Али би ми били у исто време праве кукавице, кад би изишли да своје захтеве поткрепљујемо и заштићујемо само правом. Оно је лепо и добро само на артији, на. збору: оно долази и тако рећи глеђоше свршена Факта. Успеси се иостижу само силом, односно снагом. Према томе и ми, ако хоћемо да до каквих ресултата дођемо, ми треба да покажемо снагу . али та снага треба да буде стварна и истинита, а не Фиктивна и преувеличана. Та снага и сила не треба ни да буде баш онолика и онаква, каквом се могу поносити наши моћни суседи. Главно је, да онолика колика је, она буде здрава. Немања је имао моћну Византију с једне, још моћни]у Франачку државу с друге стране, и још к томе раздор и неслогу у земљи, и он је ипак снагом, паметно употреб-