Otadžbina

КЊИЖЕВЧИ ПРЕГЛЕД

393

за то (ласкам себи), одговарају правом стању и околностнма. у којима се налазимо." И за њега «је крајње време, да водпмо озбиљног рачуна о озбиљним приликама и могућностима (као да за ово није било и до сад увек „крајње време"), јер српски иарод није никад стајао тако, к о што сад стоји , пред судбоносним питањем: Зити — или нвбити! п Али и наш писац троши скоро две трећине своје књижице на критику досадашњег рада, на оно што је било, а што није требало да буде , на његове личне односе с некаквим општинским писарима и учитељима поводом некаквих лашских јавних зборова. и тек на 125. страни долази до неког програма , који истина нема у себи ничега новог, али који ипак ми овде исписујемо. «Ако се искрено жели добра и помоћи срнском народу у целини. вели писац, онда се треба оканити свију досадашњих ФанФаронада. јер је уираво самоубиство претити целом свету и изазивати цео свет; ваља водити рачуна о стварним приликама и могућностима, а пре свега ваља једном појмити, да Езроаа није наша иошурица (?), њене одлуке нису одлуке једног нашег сеоског збора. које се могу преврнути нашом џевом и нашим гласањем, и ваља тежити за оним , што се ирема даним ириликама може иостићи, а не за оним, што би се хтело да иостигне. У првом реду ваља се оканити анеловања на силу , већ се ваља позивати на своје ираво, при чему, наравно, ваља ресиектовати туђе ираво .» То су, као што читалац види општи потези, да не рекнемо опште. обичне Фразе, које у себи не садрже ничега позитивног и које се као такве обично и не критикују Па ипак нам је приметити, да је пишчево тврђење — или управо његов савет —да се ваља оканити „апеловања на силу", основано на погрешним појмовима. Јер ако се и данас више но пкад парадира и кокетира с иравом и моралом, ипак је и данас као и увек до сад сила највећи Фактор у решавању свих, и мало замашнијих иитања. Јер на основу каквог историјског или ма ког другог права Аустрија