Otadžbina

ПОЗОРПШНИ ПРЕГЛЕД

607

Берберин се ражљутио на Вукос.ава што је тако груб, ма да је под јаком сумњом да би он био мање суров и издао је Вукосава Турцима за то. Чудновате нрави. Турци ће Вукосава свакојаким мукама мучити и најпосле одсећи му главу ваљда. Иризнајте, да бисте се с врло мало воље поверили уметностима овог артиста у шишању и бријању. Руса глава на раменима не узима се ни по да што. II кад се скине с тела, онда се одреже ухо или нос са ње и метне у тоболац да се зна која је, баш као што се у рабош уреже један рез. Тај берберин, узгред буди речено, добро заступа своје српске колеге, јер је био чак и у Мадриду. Ко зна, можда г. Лаза Костић не би имао ништа против, кад би се некако могло доказати, да је то била глава тога берберина на којој је сијао Мамбринов шлем и да је његовим магарцем Санчо Панса заменио свога. Његово признање пробуђује у Горде, никад неусггавану, мачју нарав, у којој има и лукавства и свирепства. Сад и њу бсли она нога Срамота ју је, што туђ човек прима тај удар више срцу него она сама. Она савршено може да представи како јој је мужу у турским томруцима, па ипак јој излазе речи: но то је мало наплате. Помоћу берберина (њему сталеж ни најмање не смета као на Грилпарцеровом Леону кувару у \Уећ (1ет Дег 1и§1 да у извесном смислу руководи радњом) она начини план за своју освету и сцене у којима га изводи придају гогово сву важност овој комедији која јој се има приписати. Сцене те нису сурове као измећу Катарине и Петручија (Тће Тагшпд о^ 1ће 8сћге\у). Овде Вукосав пати од Горде. Она се начини паша, што јој није тешко. Те жене тамо као људи амо. Вукосав. окован, стоји пред њом или пред њим, како хоћете. Однекуд му се чини познат глас у тог паше, али му није ни на крај памети да удари који се немилосрдно изливају на њега долазе од руке његове драге Гордане. 39*