Otadžbina

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

јевићима, Вуковићима-Лазаревићима и другима. Ево како се у томе кругу схватала дужност једног витеза: „Прави витез", вели Сансовин, «треба да живи на очима целога света, и с тога он не сме да има махне, и с тога пре свега треба да свим срцем чисто и потпуно пригрли свету веру нашу. Треба да походи места божја: цркве, манастире, болнице ; делом да помаже сиротињу која болује; свештенике да поштује; никад о себи да не мисли да је он сам најпаметнији. Нека не расиитује шта га у будућности чека. Искреним срцем нека прашта увреде Пријатеље да прима срдачно. Свагда да говори истину. Раскошне и претеране части и весеља нека избегава. Нека се не скита. Нека се чува лености. Нека се прилежно вежба у војним вештинама. Нека се труди да разуме што му се каже и нека учи Нека избегава уживања која нису часна. Свагда нека чини добро другима. Нека је брз у свему што ради. Нека се прилагођава временима. (?). Нека се не препире и не парничи. Нека је смеран, разборит и смишљен. 0 себи нека не говори. Нека се дружи с поштенима. За превеликим богаством нека нс жуди. Беде овога света нека трпељиво сноси. Нека се свагда лаћа само онога, што је право и што је хришћански. Нека брани права других људи. Нека притнче у помоћ онима, који су угњетени. Нека помаже удовице и сирочад. Част нека носи на длану руке своје. После Бога нека највише љуби свога господара. Нека лепо и у љубави живи са свима људма, и нека са нростим и чистим срцем служи Господу Богу нашем оружан. како св. Павле вели, панцером правде, штитом вере. шлемом спасења и мачем невиног и чистог духа". 1 Ако избацимо оно „прилагођавање временима" (ассотос1аг81 ат 1;етр1), што је у осталом Сансовин могао замишљати у са свим другом смисду него што је онај, који му ми на први поглед придајемо, онда су ова правила за понашање једног витеза тако здрава. да би их сваки пле• БеПе опЈппе Ле" оауаИеп, р. 14.