Otadžbina

ИСТОРНЈСКЕ ЦРТЕ

11

менити човек на крају деветнаестога века потписати и к срцу пригрлити могао. 6. Да ли је у старој српској држави било ордена у данашњем смислу те речи то није несумњиво. Мисли се, да је Душан. прогласивши се царем, установио орден св. Стевана. Биће да то предаље није без основа, само ја до сада нисам нашао доказа за то. У старим записима <Ј >амилије Медин 1 у Млецима стоји, да је год. 1355 цар Душан дао титулу »кнеза од Ластве и Паштровића" Датајику Медину за верне услуге «ш сауаИега(:о сИ со11опа сН 8ап1о 8^ерНапо». Али се ево очевидно односи на неки коњички пук, који се звао колона св. Стевана. Наилазимо на помене да су кнез Лазар, војвода Јанко Хуњадија и Ђурђе Кастриотић Скандербег носили о врату „златни крст". 2 Али да ли је то крст каквог витешког ордена, или је можда у оном побожном времену био обичај, да свакн ко може и хоће носи о врату крст од драгог метала, то за сад не знамо. Зановић истина каже на једном месту да је- крст, који је Скандербег носио, био орден «Константинов в , али не показује од куда то зна. 7. У великом делу Мураџе д' Осона о турском царству (ТаМеаи депега1 с1е Г Етрјге ОМотап) има једна белешка, која нам открива очевидно једну стару сриску практику. Он вели, да у Турака. у раније доба, није било ордена, него кад би се неко на бојном пољу одликовао, онда би му главни заповедник или и сам султан давао к златну или сребрну егрету" да за саркен или и за турбан задене и да је тако носи, а та се егрета, наставља даље д' Осон, зове по турски „челенк". 3 Ово је очевидно српска челекка , и биће да је у старој српској држави носио челенку за калпаком само онај, који ју је личним јунаштвом заслужио био, па су тај сриски начин одли1 Исо^па, Јпзспгшпе. ОгМш о внезу Аазару, о Јанку угареки извори, нрнчајући ногибију Јанкову на Еосову (1448), о Скандербегу Зановић. 4 О' 0]188оп, Таћ1еаи ^епега!, нздање од 1824, VII, 411.