Otadžbina

546

У с к о к

највише качећи Јанка.... и како се зажелео жаба, и како га жуљи леденица за паоом, и како не умије докољеница заковчати , итд. У исто вријеме, искушеник три ђака, перјаници, сејизи и слуге покућари доручковаху заједио, уз бучније разговоре, у другом одјелењу. Најдуже, након полак часа, духовници би се уклонили, а старац са писарима прешао би у велику дворницу, иред којом већ чекаху перјаници и, ако је случајно дошао којн изасланик из њекога племена. Стари владика бијашз веома савијесан и уредан. те п кад се не осјећаше са здрављем најбоље, кад од студени пуцаше камење, он ипак не хоћаше радити државне послове гдје друго до у великој дворници (у оној гдје је дочекао главаре на нову годину). А у њој, п ако од зоре букташе велнка ватра тијех првијех дана нове године, опет ]е било тако студено, да сва тројица сједијаху са огртачима на плећима. Владнка би најпре сврпшо с Јанком. Требало је да јави штогод, или да одговори которској власти, а тицало се понајвише какве неуредности на граници, или прекршаја Црногораца по приморскијем назариштима. Которски ициркуо" (окружни ноглавар) чуђаше се с почетка чистом њемачком језику, разговијетпом и углађеном слогу, којима се писма разликоваху од пређашњих, али и ускок се ие мање зачуди, кад једном, отварајући стигло писмо, нађе у њему цедуљицу без потписа. са овијем ријечима: ((Поздиав новоме писару владике црногорскога, грофу К нашем бившем часнику. Дао Вог да се млади господин не покаје, да га не постигне судбина његовог нретходника у поменутој служби! Ако ли је пак млади господин вољан да се врати са несрећиога пута , нека јави евоју добру намјеру, па ће се наћи начнна да се све поправи, а да не узбуде обешчашћен...." Читајући гласно и преводећи те ријечи, младића обузе такав гнев, да једва могаше изговарати. Кад изрече последњу рнјеч. скочи ђакон. сав блијед.