Otadžbina

У с к о к

— Пиши, тако ти Бога, ниши шта ти ја речем. Дед. молим те да му отпоздравимо црногорски. Ево овако пиши: Циркуле которски. лажеш као нева.вала жена кад кажеш.... — Станите! прекиде их владика. Оставите ви то мени, па ћете видјети да ће циркуо полизати то што је попљувао. Ти моји нови сусједи. ти ћесарскн службеници радо сгријељају из мрака, оида су дрски, а на дану чим им се примакнеш, одмах се предају. Заиста, нослије њеколико дана, владика прими дугачко китњасто писмо од циркула. у коме се извињаваше ради непромишљеног ностунка њекога свога млађега. Најчешће Јанко немаше никаква посла, те би отишао у ону собу, која му бјеше намењена, и у њу се затворио. А тада бл владика почео с Ивом претежнији посао, прегшску са војводама, сердарима, барјактарима, кнезовнма п са свећенством шест племена, која у оно вријеме сачињаваху Цриу Гору. Није ријетко бивало да управл.а писма, јавно и тајно, изван границе, валији скадарском, владици призренском, беговима и главарима племеискијем по Херцеговини. Важније исправе писаше сам владика. писаше лагано, чисто, малијем. округлијем, збијенијем словима, те му и рукопис показује човјека веома уредна н присебна. Као што видјесмо на нову годину. кад је било иалоге, тада помагаху и духовници. Велику му бригу задаваху немири на граници , а још већу крваве борбе у самој земљи међу племеиима и јакијем браствима, бзрбе. које хисторичари зову „црногорске међусобице" н које загорчаше живот владици за педесет година његовог владања. А кад би с тијем готови били, тада би Иво зовнуо једнога, нли двојицу, или внше перјаника из разнијех племепа, те им предао „књиге од господара". Момци. пошто још приме усмена упуства, крену се кроза слеђене врлети, кроз пустоши и мрачне шуме пуне звјеради. чува-