Otadžbina

550

У с к о к

Остали му сви најрадије иричаху о чудесима владичинијем. Да, о правим чудесима. Владика — веле — има чудну силу у очима. Кад се он добро загледа њекоме у очп. тај њеко мора говорити истину, па га главе стало. С тога нема у Црној Гори бркоње, који се не боји његовог погледа. Једном њеко опљачка једну сироту жену, а није се никако могао открити кривац, те владика овако прокуне: <( да Бог да се огубао кривац и лијека не нашао, докле не дошао к мени и исиовједио се." Не прође три дана, али ево ти зликовца сва губава у манастир и одаде се. Једном нађе се убијен човјек у планини. Узалуд је браство убијенога истраживало убијцу, узалуд се и нагађало, не сазнаде се ништа почисто богме, иајпослије, браство погинулога хоће главу за главу, а најправичније је да га плати оно браство, у чијој је граници погииуо. Спремало се велико зло, јер обје стране бјеху „јачице". И зло се хоћаше десити, да владика не прокле мучкога убијцу: «Дао Бог и — рече господар — «да, до данашњега дана, иста пушка убије кривца. )) Не прође ни седам дана, а човјек из даљега племена кидиса сам себи , пошто се најприје исповједи својима. «Ја с-ам —- вели - убио онога, због којега хоће да се покољу два барјака, па ето хоћу да сад то спријечим, а Вог ће ми с тога олакшати души." То рекавши , одапе палцем од ноге дугу пушку себи у главу. .. Још другијех, невјеровнијех прича наслушао се Јанко, али те приче оцртаваху му јасно н народ и врховног његовог главара. Тако му пролажаху дани у новом завичају. Вријеме бијаше једнако хладно. Врху смрзлога снијега, дању падаше нови снијег, који бп се ноћу смрзао. (НАСТАВИЂЕ СК)