Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

7 година радили правозастуиничке послове као јавни правозаступници. «3а председника у апелационом суду, нредседника и чланове у касационом суду, иоред захтева изложених у првом одељку овога члана. тражи се још да су служили 10 година као судије или као редовни проФееори права на Великој Школи, или да су 10 година радили као јавнн правозаступници или да су били 5 година чланови апелационог суда, или председници првостепеннх судова, или да су били министри правде. «Не могу бити бирани нити постављени ни за председника ни за судију ма кога суда они, који су дисциплинарном пресудом касационог или апелационог суда отпуштени из судске службе, или који су пресудом редовних судова за просте неполитичке злочине или преступе изгубили судијску службу. «Ове одредбе не вреде за судије који нису државни чиновници." Г. Јов. Лвакумовић је одсудно противан оваквој редакцији. Све што се овим хоће да уведе — споредна је ствар, која може да уђе у закон о судијама. Али баш и кад би овим одредбама и било места у Уставу, он би био против њих, јер су слабије од одредаба у досадашњем закону о судијама. Овим се само хоће да олакша улазак у више судове проФесорима и адвокатима. Цени јако ирОФесоре који се одликују иаучном спремом , али иикаква теоријска спрема није довољна за звање судијско. Позив судије сасвим је различан од позпва проФесора. Судија треба да има нарочиту спрему, која се задобија практичним радом у нижим судовима. Зато није никако умесно олакшавати неспремнима улазак у више судове. То су сасвим слаби услови за квалиФикације виших судија. Ако би се усвојило да ти услови треба да уђу у сам Устав , онда би он био за то, да ти услови буду јачи и од оних, које прописује досадашњи закон о судијама. ОТАЏБИНА КЊ. XXX св. 120