Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

динице као што смо их ми обележили жупанијама. Сужавати те јединице значи доводити у питање цео изборни систем. Г. Таушановић вели за тај систем да није дово г>но опробан и да га зато не ваља метати у Устав, него га оставити редовном законодавству. То не стоји. Он је већ опробан у земљама које су га усвојиле. Ми имамо само двоје: или да задржимо досадањи начин, или ди узмемо овај нов. Сви се слажемо у томе да се досадањи начин преживео, да смета правилном, истинском парламентаризму. И кад је тако онда нам остаје само једно: да примимо овај нов начин. Не велим да је и он савршен — али где и у чему на свету има савршенства? Шго се тиче цензуса и он је углављен по компромису. По досадањем изборном систему бирачко право имају онн који плаћају пун данак. Ми смо то право раширили утврдивши да га има свако ко плаћа 15 динара. То је с паше стране концесија радикалним захтевима и према томе не могу да појмим како се сад са те исте стране траже нове концесије. —■ У питању о смртној казни не ммслим да може бити икаквог разговора о икаквом попуштању. Истина је да има држава у којима је та казна укинута, али је тако исто истина да се у тим истим државама подижу озбиљни гласови да се смртна казна поврати. То је ресултат жалосних искустава. Али, рећи ће се, барем да се укине за политичке кривце! Политичке кривице не бешчасте као прости злочини — али по мом схватању иолитички злочин по својим последицама може бити много тежи од нростог злочина. Кад обичан злочипац убије једнога човека , он је угасио живот њему једноме, упропастио је можда једну породицу, али када човек направи злочин буне, тај наноси штету целоме друштву, целој држави, тај припомаже да се угаси живот ота \шини. С овим стоји у свези право гласања оних који су осуђенп за издајство. Г. Таушановић је нашао да одузпмање тога права таквим осуђеницима , не носи на себп тии наиретка?! Ја мислим да ми правимо Устав