Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

565

за грађанв наше отаџбине , а не за оне којн се својпм радом одричу свију грађанских права. Ово су дакле, као што видите, све таква начелна пигања, која мн стављамо ван сваке даље дискусије. Остало је ствар стилизације, и ту је лако доћи до споразума. Ово је наше гледиште од кога не можемо одступптн. Ппред. г. Јов. Ристић. Пошто је г. Гарашанин, у име напредне странке изложио шта може а шта не може пристати да се понова претреса, нека ми се допусти да у нме либералпе странке изјавим: 1. Не сматрам обим административних једшшца као догму. Догма је хоће ли бити две илн једна административна јединица, њихов обим то је ствар целисх дности у опште и помесних прилика на по се. 2. 0 чл. 87 може се говорити а исто тако не одбијамо дискусију 3. О смргној казнн за политичке кривце , у толико мање, што укинуће те казне улази у програм н нар. либералне странке. Даље готови смо да говоримо 4. И о проширењу квалиФнкација за чланове главне контроле па н за судије. 5. Даље , да се избори квалнФикованих н неквалиФикованих посланика врше у исти дан , ствар је просте целисходности, и на то се може одмах пристати. 6. Тако исте може се пристати да идуће године буде само једпа, ванредна скупштина. Но на што у опште не можемо пристати да се мења и што сматрано као принципијелну ствар то је: 1. изборни систем и 2. цензус од 15 дннара. Њ. В. Кра.љ: Наномиње да је односно главне контроле остао још предлог који су поднелп г. г. Ст. Вељковнћ н Ст. Бошковнћ. Г. Ђ. Па,вловић враћа се на нитање о главној контроли. Решено је да се она сматра као иајвиши рачунски суд. По напомени г. Гершића и сам је мњења да се у овоме ваља осврнути на дотпчне одредбе у другнм др-