Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ ОРБИЈЕ

567

Мени , као председпику стоји отворен пут да ставнм целу ствар на гласање; али нрема расположењу које моментално влада у овоме збору, врло је вероватно да бп гласање дало истоветни ресултат. И после таквога гласања — шта би настало ? Свака паргија за себе била бн ослобођена свију обвеза према другим страикама. постала би слободна у своме кретању. а и Кра.в би био слободан да са Својом владом поднесе скупштпнп — мало друкчији предлог Устава. Но гакав ресултат. призиаћете, не би ни у колико одговарао оној основици коју сам Ја положио за промену Устава. Јер. господо, Ја сам од почетка овога рада до данас равнао цео овај посао као заједнички, да плод тога рада . овај нацрт N сгава буде дело компромиса између свију нас и — сада понова изјав.вујем да од те намере не могу да одустанем. Ја морам хладнокрвно да ценим ситуацију п да према Мојој првобитној мисли ноступим даље. Да би се иск пучило свако погрешно тумачење . Ја морам да кажем зашто сам поставио свима странкама нитање: примају ли овако израђен нацрт Устава без икакве резерве или пмају још шго да примете, као и то јесу лп у првом случају готове обвезати се да ће све странке у Скупштини примити овако утврђен Устав ? Ја мислим, господо , да овај предлог Устава треба по довршењу сви да потпишете , и тако потписан Моја ће га Влада изнети пред скупштину. Али то би био последњи чин коме треба да претходи потпуно рашчншћена ситуација: т. ј. треба да је документирана неоспорна сагласност са предлогом како у целини тако и у појединостима. Зато сам вас позвао да се изјасиите. Алн кад се ви изјасните тако, да једна странка хоће да мења девег утврђених тачака, да друга странка пристаје да дискутује понова 7 од тих тачака али не нристаје за две, да трећа странка неће да улази ни у какву поновну дискусију — онда је очевидно да је ситуација постала врло