Otadžbina

НРОЂЕ КАО САН

581

— Свемогући Боже! узвикну она, теби није добро.... можда си рањен!.... То је он, је ли?.... Ах, несрећник!.... Лепо сам ја казала Фаржасу да ће ти он главе доћи!.... — Умири се, драга моја, рече јој он; то није ништа.... И он јој исприча посету Маријеву, препирку коју је с њим имао. — Не знам да ли је баш имао намеру да пуца или се пушка случајно окинула.... Рвали смо се обојица и ја сам покушао да га обезоружам.. . — Али он је ипак имао револвер у руци и претио ти њнме.... Не, не, угурсуз је знао шта је радио!.... — Главно је да је рана безопасна.... Доктор ми тако мало час рече.... Тане је прошло кроз месо. После неколико дана неће се ништа иознавати. — Зар нећеш тужити суду тога несрећника ? — На што! Само нов скандал.. . Већ су ми изишли на врх главе ! Рана у ствари беше лака. У вече ипак он доби грозннцу п Тереза се одлучи да зовне Фаржаса. — Лено, јадни мој Михаило, почелп су да пуцају на тебе, као на какву обичну крунисану главу, рече Петар улазећн. И то све она буба, Марије!.... Тереза је имала право.... Само жене, видиш, могу да погоде тако нешто! Неде.ва дана прође. Рана почпњаше зарашћивати. Велики лекари, дозвати из Париза, беху ирописали апсолутан одмор, противно мишљењу сеоског лекара, који саветоваше — не смејући сувише наваљивати пред својим славним колегама — мало кретања рањенику, што захтеваше, говорио је он, његова јака природа. Повољни билетени штампаху се посведневно у листовима — јер је било немогуће сачувати догађај у тајсти. Коментара је било ваздан, и мало њих слепо вероваху у званичну верзију о догађају случајном: јер тој верзији недостајаше драмски елеменат, који се допада гомили и којп уобразиља масе увек измисли кад га у ствари нема. Али ако су се мишљења разилазила о узроку ране, цео