Otadžbina

590 ПРОЂЕ КАО САН су еавијуци његовога мозга билн прекрасни.... тако днвни да му нх чак не хте ни вратити него их предаде некаком антрополошком друштву за прикупљање мозгова како би младеж могла сазнати гледајући овај изванредан мозак у шпиритусу, зашто је Костала био великн беседник, а доциије — кад буду у мозгу пронашли крило патриотизма — зашто је био велики патриота. Пошто су свршили посао м оставили своје помоћнике да на ново саставе и ушију , „проФесори" изађоше, непрестано озбиљнп н свечани; и у башти, пуној уплаканих људи, са поштовањем се уклањаху с пута при пролазу њнхове непогрешимостн. Тело метиуше у сандук, место покрова увише га заставом, снесоше га затнм у салон на доњем боју; на сандук у сред цвећа метнуше статујицу која представљаше Елзас — на коју је на самрти мислио — и целога дана гомила не преста долазитп. У вече га пренесоше у Париз у једну салу бурбонске палате, коју су за тај случај претворили у капелу. Пратња се обави сутрадан. Степенице бурбоиске палаге беху прекриљене безбројном гомилом венаца. јер узбуђење које је у престоннци било огромно, кад се сазнало за опасност живота Косталиног, беше прешло и у унутрашњост па чак п у иностранство, и са свију страна стизали су знаци учешћа и жалости. Црпа чоха урешена заставама и зеленим палмама покривала је Фасаду бург боиске палате. Спровод пође нреко ћуприје и пијаце с1е 1а Сопсогс1е, уз грување топова. Хиљадама људи: представници државничких и просветних тела, депутације разннх вароши, војске и т. д. иђаху за мртвачким колима на којима узвишен да се види из далека стајаше саидук покривен гробојком, надвишујући гомилу која целим путем придолазаше. И свачије очи беху упрте на ову врсту окићене лађе, која иђаше напред лагано, као да је носи какав велики људски талас.