Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

615

богате очеве книжшше. а које су опет све биле писане на Француском језику. Прича његов старији брат. да је наш Александар. све књиге, које би прочитао, знао на памет. и то у добу од двије годпне. .Те ли ово братовл,ево прнчање истинито или претерано. споредна је ствар; оно показује само да је Пушкиново успитање било и необично и Француско. Године 1811. Пушкин уђе у царско-сељски лицеј, који је те године био отворен. У скоро се склони «ђачка дружина", којој је Пушкпн био душа. Опа је имала и свој књижевнн орган, на коме су, осим Пушкина, радили А. А. Дељвиг и II. И. Пуштин. Прва Пушкинова пјесма била је штампана у <( Вјеснику Јевропи" 1814. године. Он је на јавном испиту 1815. год. читао свој састав „Успомене у Царском Селу.» Пзмеђу других испитача био је одређен и Г. Г. Державин, онда већ сјединама украшени пјесник велпке Катарине. Он није могао дово.бно нахвалити неколико прекрасних стихова, пуних велеума, па је хтјео, ту на исгшту и пред свијема, да цјелива н помилује младога Пушкина, али овај обузет стидом, нагло изађе из сале и скрије се у једну оближњу собу. Са годином 1817-ом престаје слободни и безбрижнн жнвот Пушкинов; у јулу исте годпне он доврши лицејске науке и одмах се упише у друштво петроградске омладине. у ово право (( врзино коло м . Ипак је био толико јунак, да се одмах уклони порока и махна, а да претпостави друштво Жуковског. Карамзина и других великана свијема осталима. Баш у то вријеме почеше се први пут претресати н политичка питања на овим <( ђачким и младокњижевнпчким" састанцима, истина у доста повјерљивим састанцима, али тек на састанцима. Па како Пушкпн није никад друкчије говорио него ли је осјећао, он је и на овим „повјерл,ивим и састанцима слободно и безазорно говорио и раз-