Otadžbina

КЊПЖЕВНОСТ

гађао о свакој ствари. Његова слободна осјећања и још слободније мисли , које су у његовим пјесмама налазиле одјека. одмах у иочетку створише му неприлике и праве бједе. Што одмах није пострадао, мора се благодарити брижљивом заузимању мудрога Карамзина. који, да би младог пјесника сачувао од веће иево.ће. успје, те га «по потреби службе" премјесте из Петрограда у Екатеринослав. у канцеларију И. II. Низова. главног попечитења колониста у јужној Русији. Ово је било у мају мјесецу 1820. године. У Петрограду је Пушкин бпо чиновнпк у министарству спољнпх послова, па којекаквн ФићФирићи и синови охолих власника нијесу могли трпјетн способност и дар младога Пушкина. У јужној Русији Пушкин је провео пуне четири годпне (од 1820—1824). Може се рећи. све четири у непрестаном путовању. Одмах је, са породицом ђенерала Рајевског. обишао сав Кавказ. На овом путовању покупио је материјал за повећу пјесму «Кавкаски роб", коју је довршио крајем мјесеца Фебруара 1821 год. и «Бахчисарајски ђонтан". Кад је Низов одређен давршидужност губернатора бесарапске области, онда и Пушкин при крају 1820. год. оде с њиме у Кишењев. Овом приликом пропутује он сва околиа мјеста: два пут био је у Кијеву, један пут у Одеси —- у мају 1821. год. — и једном у Исмаилу. ђе је бпо одређен за ис.Беднпка у једној цпганској кривицн , па зато је. да би испитао живот цигански, жпвио неколико дана са Цпганпма. идући из једне черге у другу. У Кншењеву почео је писати свога (( Евгенија Оњегина", кога је тек озбиљно написао и довршио у Одесн 1823. године , кад су га тамо са службом премјестили. т. ј. онда, кад је гроФ М. С. Воронцов наименоваи за ђенералног губернатора на мјесто Низова. Воронцов није могао да трпи слободоумље и дар Пушкинов. Он је пнсао у Петроград: (( Ако ми Пушкина не премјестите, мени ће