Otadžbina

КЊИЖЕВНОСГ

619

потицом. У то вријеме он је прим.вен за чиновника министарства спољних послова, са годишњом платом од 5000 рубаља. У августу 1833. год. смисли нагшсати гшвећи роман, за који је предмет црпао из Пугачевљеве буне. Ради тога путовао је у Казан и Оријенбург, како би могао прикупити потребни материјал и сам собом видјети сва мјеста, куда је буна била. (Тако је хтио и наш Бранко да пропутује Косово, како би могао опјевати ту крваву и славну кисовску битку. па му не би суђено жељу испунити. Ето зашто ми од Бранка немамо ништа написано о Косову). Роман овај није довршио у времену како је желео, него много доцније , а није му ни име дао како је мислио. Роман је крстио: (( Капетанова кћи" а са прикупљеним материјалом написао је сасвим ново и повјеће дјело под именом: „Историја Пугачевљеве буне", које је издао у октобру 1833. године, и за које је добио чин камерјункера и -20.000 рубат.а поклона од цара Николе. Од тог доба Пушкин је постао , што се оно вели, регзопа §га!а на двору. Никакво весеве, иити забава, није давана у двору а да Пушкин са женом није био позван. Ово царево одликовање и ова његова особита пажња навуче на Пуижина злобу и завист охолих и покварених петроградских племића, којима Пушкин, ни по роду, ни способностима и дару, није уступао. Његово частољуб .Бе и његов отворени и витешки карактер није могао хладнокрвно поднијети толику подлост. Њему су оне безопасне а у исто вријеме и пуне будуће опасности, зађевице одузимале много од драгоцјеног времена и душевног мира. Да би доскочмо свакој подмуклој клевети и подлој подвали. Пушкин у почетку 1836. године покрене један тромесечни часопис под именом «Сувременик". од кога су, жали боже, само четири свеске угледале свијета. У њему је Пушкин здравом и једром критиком претресао сва савремена питања и опширно говорио о руској и страној књижевности. Сувремена домаћа 41*