Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

вања руске историје, без које никада не би могао постати великим пјесником. У опће, све оно што се овђе с њим догодило, имало је за њега дубока утјецаја. Овђе је Пушкин престао подражавати; први иут смјело одбаци стари романтички начин и пригрли. попут ШекспиЈза. праву. чисту народну душу и иародну појезпју. РГзненада стигне пз Москве заповјед — коју му допесе царски курир — да одмах дође у Москву, јер га тамо чека цар. Нити је било ни могло бити поговора код млађега. Цар га .вубазно нрими као што је то могао и знао цар Никола, па и сваки руски цар. Пушкин је слободно и искрено одговарао на свако питање царево. Резултат састанка био је иовољан : Пушкину се дозволп. да сва своја дјела штампа слободно без цеизуре, а у почетку децембра 1.427. год допуштено му буде п да се врати у Петроград, али он и преко све јесенн и све зиме остаде у своме омиљеном Михаиловском, ђе му се, по његовом признању, ту појавио дух надахнућа и стварања. Преко два мјесеца задржавао се у варошици Болдини — у нпженовгородској губернији — одакле у мјесецу септембру 1830, између осталога иише једном свом иријатељу: „Ево шта носим са собом у Москву: двије последње пјесме „Оњегина" цотпуно готове за штампу; повјест у октави кућица у Коломни"; њеколико драмских појава „Тврдице богаташа" — „Моцарт и Со.вери" — «Пир у вријеме чуме" — «Дон Жуан" и још до 30 омањих пјесама. Доносим и још њешто, али ово је тајна: — наппсао сам у прози «Повјести Бјелкина". — Ништа у овом писму не казује за „Љетопис села Горокиња", ма да је и то тамо написао. Године 1829 Пушкии је био у рату противу Турака на Кавказу. То своје ратовање и путовање издао је под именом: «Путовање у Азрум." 18. Фебруара 1831. године Пушкип се вјенчао у Москви са Наталијом Николајевном Гончаревом. правом л>е-