Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

621

Бог зна је ли он од кога подговорен да све ово чини. Све је то могло бити. Тек од једанпут . као киша , почеше падати, свуд и на сваком мјесту, анонимна писма, упућена час на њу, а чае на Пушкина. У сваком се писму говораше о потајној љубави младог гардијског официра са Наталијом Николајевном. Први је ватру љубоморе распалио стари Хекерн, отац ОФициров. Он је толико бно безочан . да је јавно почео говорити Пушкиновој жени, да претпоставм његовога сина Пушкину и да бјежи с њиме у Холандију. ТПто је год чути и виђети могао, све је то морало још жешће распламтити машту младога и генијалног пјесника. Ствар дође дотлен , да је Пушкин морао младога ОФицира позвати на двобој. Чим је стари Хекерн примио Пушкпново писмо, у коме он позивл^е на двобој његовога сина, он је гледао да то осујети. И зби.ља Пушкиновим пријате .Бима пође за руком да отклоне, за неко вријеме несрећу, али само за њеко вријеме; јер, и ако млади Хекерн узме за жену рођену сестру Пушкиновице , подли сплеткаши и крвни Пушкинови непријатељи јавно почну писати, како је то зато учпњено. да је младоме Хекерну лакше састајати се са жеиом Пушкпповом. Пушкин , и ако је неогранпчено љубио и вјеровао својој жеии , и ако је иотпуно убјеђен био о њезиној анђелској невиности . само за то што је већ скоро сва Русија говорила о тој саблазни , он се решп, да крвљу сиере ту љагу. Напише поново писмо староме Хекерну у коме, без поговора захгјеваше да му син са ђеверовима изађе на мејдан. Буде уговорено, да се из пушака гађају на смрт , и то, код а Чарне ријеке" близу комендантске даће. Обе мегданџије, два нашепога. млади гардијски официр Дангес Хекерн и велики Пушкин, нађу се 27 јануара 1838 године. рано изјутра заједно са својим ђеверима на уреченом мјесту.