Otadžbina

622

КЊИЖЕВНОСТ

Прво је гађао Хекерн; пуче пушка, остала му пуста, и погоди Пушкина испод паса у жпвот. Пушкпн, самртно рањен . опали и он , и погоди у десну руку младога ОФицира. 29 јануара исте године у 2 и по сата по подне, у најгрознијим мукама испусти своју велику душу највећи руски пјесник и геније. 0 смрти Пушкиновој и о свему што је њој цретходило, говори се у писму Жуковскога . које је он писао оцу Пушкинову , а и у писму кнеза П. А. Вјаземскога А. Ј Булгакову. Па зато доносимо у преводу оба та писма, која у многоме попуњују овај блнједи и летимични животопис Пушкинов. Како Петроград тако и сва Русија , сматраше смрт Пушкинову, за народну жалост и несрећу. С тога имађаху доста муке. и полиција и сви упливни људп да спрече праву народну побуну. Највише је муке стало да се стари лисац и безочник Хекерн отац. сачува од народњег гњева и освете. Зато је тјело Пушкиново по ноћи опјевано п пз двора његова изнесено у коњушенску цркву. По свима угловпма и по свима улицама била је поставл.ена јака ноћна стража, док му тјело није на саоницама по ноћп из Петрограда изнесено и у његово село Михаиловско пренесено и тамо у цркви „Успеније богоматере" сахрањено. Велики господар Русије, цар Никола дао је 150.000 рубаља, како би се могли сви Пушкннови дуговп исплагити и сва његова дјела издати. Осим тога, одредио је богату пенсију Пушкиновој жени п дјеци. Пушкин је био средњег раста. слабуњав. косе емеђе а заковрчене. очију плавих: широко и пуно израза чело било је као сунцем опаљено. Свагда је био весео и пун пријатне шале. Особито његов пријатни смјех није дао да се човјек на њега може наљутити. Карактера је био жива, мало пргава, али до крајности доброћудна п мнло-