Otadžbina

630

К11)ИЖЕВНОСТ

Швајцарску." У исто доба јавл.а се у књижевности нашој М. Ђ. Милићевић са својим „путничким писмима" Од Зворника до Крушевца. «— из разних крајева Србије о Србији.» <сИз Београда на Цетиње ; као и све остале радове тако и путописе овог нашег вредног и заслужног књижевника нарочито одликује необично леп и звучан, његовски сладак језик, црпен из уста народа. Од Стјепана Митрова Л>убише познат нам је само .један путопис: кБока," али ће он за дуго остати јединствен у нас по лепоти језика, силини израза и верности описа. За њим ћемо поменути г. Ог. М. Јовановића, чији су готово сви путописи изишли у ((О.таџбини", те су отуд добро познати нашим читаоцима, који су их увек дочекивали с много задово.нства и високо их ценили. Непознатост предела, што их он описује даје његовим путописима особиту чар и вазда буди } нама велико интересовање за њих. Његов рад «Тамо — амо по Истоку>\ који је по свој прилици и један од највећих путописа у нашој књижевности, па за тим дивна му путописна новела «Тешки дани" ствари су од велике литерарне вредности. У носледње време има дос/га путописних покушаја од мање вредности. Неправедно би било, да од њих не одвојимо радове Мите Петровића («Слике из хрватскога приморја" и «У Горњој Славонији") ; ваља нам још поменути од млађих путописаца г. др. .1. Томановића , г. др. М. Савића. и г. Марка Цара. Велику иажњу заслужује међу најновијим путописима ден рад г. Ђ. Дере: „Успомене из Италије" (у «Летопису Матице Српске^. Заним .Биви путопис тај јасно одаје човека високо класички образована. који уме и да види и да вешто опише што је видео. Последњи су наши путониси: «С. Њ. В. краљем Миланом на Истоку" од г. М. Н. Рашића и „Друго путовање наставника и ученика друге београдске гимназије по Србији и Босни. 1890. г. м , о коме ћемо мало ниже изрећи своје мишљење. Путни дневник пре. иего путопис г. Мих. Рашића пријатна је нојава и заслужује озбиљну и свестрану критику. Кад изиђе други део. на-