Otadžbina

КЊРЖЕВНОСТ

029

говања има двојаког: једној је врстп цил, научно иснитивање а другој забава. Још у најстарија времена нмамо научних путописа код старих Јелина, Римњана, Араб.вана и Јевреја; та врста цветала је у новом веку. а п данас кипти светска литература радовима те врсте. Друга врста •— забавни путоиис —- много је млађа. али по значају ни мало не изостаје иза нрве, ако чак не буде имала над њоме превагу. Говорећи о лепој књпжевностн разуме се да увек водимо рачуиа само о забавном путопису. Да свршимо сад и с историјом нашег, српског путописа. Она је кратка. Преко Доситијевих „Прикљученија", Зелићевог „Житија" и „Путешествија" наивнога Јоакима Вујића, што путује (( с рањавом преко Хрватске и Далмације ногом" можемо слободно муком прећи, јер прва два дела важнија су као автобнограФије но као путониси, а трећа је по све незнатан рад. Њима можемо додати и Ђ. Магарашевића (( Путовање ио Србији у 1872. години", за ондашње прилике доста занимљиво, које чак и сувременом литерарном историку пружа неколнко важних података. Прави забавни путопис јавља се у нас тек у ово, наше доба, са много разлога назваио Вуковим. Шездесете године. деценија тако плодна за нашу књнжевност у овом веку, у којој се у свима правцима јавља нов бујаи живот , дале су нам и прве забавне путогшсе. Г. Љ. П. Ненадовић, омиљени писац (( Г1исама м : из Италнје, о Црногорцима, из Немачке , први их је почео писати. Верност слика и живост у описивању нриродних лепота, људи и обичаја, удружене са благом сатиром и ведрим а дубоким философским реФлексијама, осигурале су његовим прекрасним „Писмима" трајну вредност у нашој књижевности. За њим долази ио реду јављања г. Владан Ђорђевић, који нам је дао три књиге својих (( Путничких црта"; он први пут иочиње писатп код нас путОписне новеле, од којих се нарочито истичу впше са психолошке студнје по .с описа: „Студеница" и (( Кроз чешко-еаску