Otadžbina

24

ВОЈВОДА ЉУБОЈЕ

«Ја сам, драги брале мој Знала сам да ћу те само оиде наћи, где се крвави бојеви бију, на сам те тамо и тражила. }) „Хвала селе, Бог те благословио. Ах Боже!.... и јунак издахну. Глава му паде на крило сејино, а она.је дуго и дуго над њим проливала сузе. • * * * Разорени замак Љубојева града опустео је са свим. И из саме околине свет се разбегао; само уза један разваљени зид негдашњег сјајног двора наслонио је стари један себар своју сламом и шаптом иокривену избицу. беше стари војводин слуга Бјелуш. Њему би суђено да нреживи иропаст својих господара. На оној стрмој страни серпентинске стене, која се сиуштала до Ибра, урезао је велики крст , а под самом стеном нодиго је малу хумчицу; то беше— Љубојев гроб. У великом очајању скочио је остарели и осиротели војвода са високе стеие у долину. Ту га је Бјелуш нашао мртва, па га сахранио у онај гроб под стеном. Још и данас стоји овај стари сиомен у големој стени, пркосећи тешким ударцима времена, а казујући садашњем нараштају да је онде некада живео моћан и сретан народ српски. Околни сељаци, нролазећи поред Љубојева гроба, скинуће своје избледеле масне Фесове и увек ће се иобожио ирекрстити. Па и сами Турци, који онуда живе, кад их иут онамо ианесе, зауставиће се пред гробом Љу■бојевим и без зазора одаће ио своме обичају пошту сенци старога јунака: «јунаци су Алаху подједиако драги, ма које вере били." Али горе иа стену међу развалине старога двора нико од сељака не сме да иде. Сујевера га је заплашила те држи, да по развалинама старога града паклени дуси пирују, што су упропастили честито и јуначно племе војводе Љубоја. Ови паклени дуси сатрће свакога, ко онуда хода. И тако се у народу прозове тај део Мокре Планине «Паклен м . У Ужпцу. Д^ЛЕКСА ј^АДУЛОЗИЋ — • •