Otadžbina

32

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГНН

Ту Катенин диже с нова Дух Корнеља, писца мила ; Ту Шаховски изнео је Комедије дивне своје. Ту је Дидла слава свила.... Е, иа туна, сред те граје, Младост моја нротекла је. XIX. О божице, где се скристе ? Јаук ми се тужни вије ; Јесте л' јоште оне исте, Ил' су друге, а вас није ? Да л' ћу чути ваше хоре, Видет' руске Терпсихоре ; Да л' ће занос на ме саћи ? Или, можда, иећу наћи Знана лица, слику стару ? Па гледајућ' туђа света Кроз окашце од лорнета, Ја, весељак, у немару Не ћу, ваљда, тек да зевам, И прошлошћу да се згревам ? XX. Свуд је пуно; ложе сјаје, А партер је пренун био.... Сред жагора и сред граје Завеса се диже ти'о. Сјајна, лака као пена, Све нимФама окружена , Као да се даха боји Истомена нежна стоји. Једну ногу поду приже, А заносно другом кружи ; За тим клизну, па се пружи,