Otadžbina

ВОЈВОДА ЉУБОЈЕ

3

крајишник краља Радослава, заузео овај крај и добио га од краља у баштину, а за тим саградио куле и дворове на овој стрмој ивици Мокре Планине. Тако је овај замак народ ирозвао ((Љубојев-град". Мењањем ирезимена изгубио се траг оном племену, коме је војвода Љубоје нрипадао, али је из предања знао да су неколико његових иредака носили име оснивача Љубојева града. Па и војвода Станиша, отац војводе Љубоја, наденуо је своме једином сину име њихова праоца , оснивача Љубоја. Са пуно поноса и уздања гледао је стари Сганиша у свога јединца. Кад га је оженио и када му се родио унук, мол.аше сина и спаху, да и њему даду име њиховог славног претка. Но снаха, жена нежна срца, мољаше да јој првенца крстг именом Златко , јер «не ваља сина назвати очевим именом." Њени су разлози победили и тако првенац војводе Љубоја добије име Златко. Када је Златку било две године. роди му се сестрица. И опет по молби мајчиној крстише је именом Злата. Стари Станиша већ је тада био умро и тако никоме није пало на ум да мајци оспори жељу, да јој се син зове Златко, а ћерка Злата. На самртничкој постел.и стари Станиша позва свога еина, војводу Љубоја, и даде му овај аманет: «Ти знадеш сине, да је наше племе, од како се знамо, вазда било уз краља а после уз цара, који створише и одржаше нашом помоћу целину српства. Међу нама не би ни једног отпадника, па немој ни ти да будеш. Ову сам поруку и ја примио од свога оца, па ти је нредајем, да овако учиш и твога сина, да не срамоти своје дедове. Буди у помоћи цару, јер његовом снагом одржава се не само целина, но и сваки од нас у тој целини. Без тога неће бити ии нас. И сам видиш како многа наша властела разоравају ово муком створено јединство, само да постану самодржаоци у својим областима, а овамо не виде како ће са пропашћу српског јединства пропасти и они и њихове државе. Тек кад у туђина потраже уто1 *