Otadžbina

КАКО СЕ У ОХРИД УСЕЛИЛО БУГАРОМАНС 1'ВО

ученицима разног узраста. Сваки вечера код куће, узме Фењер у руку и оде у школу; кад лроучи до ионоћи, запали Фењерче, па се врати кући да спава и да дању ради свој занат. Књиге за читање и писање добивали су бадава, а то је био: руски буквар, часловац и псалтир. Читање је ишло по руском изговору: а господБ" се читало ((Госпођ" итд. И ако у то време при отварању школе није било потребио царско допуштење као што је сада закон, инак је та школа била отворена кришом, а не званично. После две године, т. ј. 1860., отвори се у мали Кошишћи званична школа под именом «бугарска школа". За ову се школу сазида зграда руским новцем, а за њено нздржавање одреди руска влада своту иоваца. која се и дан-данас даје на издржавање речене школе. За учитеља би постављен прво Коста Нелчин, дошљак из села Модрича у околини Дебра, а после Василије Дијамандијев, руски ђак из Месокастра. У колико се та школа може да сматра као 6уга,рска, види се из уџбеника, по којима се у њој учи. То су били: словенски буквар, словенска граматика. руски земљопис, руска рачуница, словенока хрпстоматија с грчким тумачењем итд. Ово сведоче и сами поменути учитељи Нелчин и Дијамандијев, који су данас у бугарској служби и то ие могу да крију, ношто то сваки Охриђанип зна. Да би ностигли потиуно свој циљ , бугаромански агенти морали су гледати да се доконају цркве. До 1860. године грађанско-црквене послове вршио је у Охриду грчки владика с три чорбаџије, зване «старци >! . Они су били митрополија и хућумат за хришћане; турска власт ;је била као њихов вазал, Ако они даду да се Хришћанин обеси, обесили су га, а ако хоће да. му се опрости, праштало му се. И тако, ношто је власт била у њиховим рукама и ти се Грци јако противили бугароманским хтлановима, то агенти руско-бугарски намерише, да униште ту монархијску управу двојице-тројице људи и да распростиру радикални дух међу варошане. Али то није могао