Otadžbina

КАКО СЕ У ОХРИД УСЕ.ШЛО БУГАРОМАНСТВО

бођења, такав је исти положај у Маћедонији заузимала пре кримске војне варош Охрид. До тог је времена било у Охриду грчких школа, каквих нигде по Маћедонији. Ту су долазила у школу деца са свију страна Маћедоније и Албаније: из Бмтоља, из Прилипа. из Велеса, из Корче, Ресеиа, Кичаја, Елбасана, Дуруса, Тирана итд. Седамдесет и два учитеља беху се у то време из Охрида разишли да сеју грчку иросвету по Маћедонији. На основу свега тога , Охрид се могао сматрати као извор грчке науке, а охридски грађани за чисте Грке, и ако ниједап није био грчке народности. Али то иенриродпо етнолошко стање за мало времена пропаде и уступи место другоме, тако исто неприродиом и натуреном стању. Одмах после кримске војне , поплаве Маћедонију руски агенти , који приповедаху нов режим, дотле непознат маћедон. народу: бугаризам. Неколицина од њих дођу у Охрид (1857—58 год.) с намером , да отворе духовну школу, али им то грчки владика и охридске чорбаџије не дадоше. У то време нико, сем двојице-тројице, није умео да чита словенски. Ти су били: Анђелко Гр., Ристо Узун и Ђорше Мустреић. Прва двојица беху се научили у Скадру, а за трећег не знам када је научио. Аиђелко је био терзибашија код чувеиог скадарског МустаФа -паше а Ристо његов калФа, па, дружећи се дуго са Шкодранима . беху научили да читају и пишу словенски; кад су се доцније вратили у Охрид, били су обојица црквени певачи и читали ио нешто у цркви на словеиском језику. Ето толико је било развијено словенство у Охриду 1860 год. Руски агенти, одбијени од варошана, отворише приватну школу у Месокастру у кући Ђоршета Мустреића. Овај је имао три сииа, које је био научио да читају и пишу словенски , а ио занату је био самарџија. Руски агенти, узевши његову кућу за школу, поставе за учитеље самога Ђоршета и његове синове. Учило се у ноћно доба, од вечере до поноћи. Учитељи су дању радили самарџилук, а ноћу су иредавали. Та се једна школа напуни ОТАЏЕИНА КЊ XXXI св. 121 5