Otadžbina

БОГИШИЋЕВЕ ЗБИРКЕ

чина живога и пошлго га кг Велку, а Велко га таки пошле к нажа живога. У то време имаое Гв. Генералг Родофиникђ нам4рение кнама доћи изђ узрока да пита насв. цо се кодт> Велка но граници ради, тако есте дошао и тога турчина кодв насг нашао и саме собомг све усмено турчина изгпитао ца и какое, и коеће вамг Гв. Генералг писати и за све ћете разумети изт. њ^гова писма. Тако равнимг начиномЂ зововемо ми Велка к нама да га питамо уз кои узрокЂ аидуци тако раде на њ-ћговои границп близу, да нама мора одговорт. дати, а 1цо буде све ћемо вамг незадржано обзнанити. А Гб . Генералг, ст. нашимЂ договоромг онога е Турчина одгпусгио опета у Ништ. натрагв, тако ми смо сада писали свакому стар-ћшини на граници и оштру запов ^сгв издали, да никакавг одг наше стране неби нрешао у Турску страну; тако ако би кои прешао, заповестт>, одг коега стар!шине буду они лгоди, онаи етарђгаина мора свои животт. изгубити. Ако (ли) би Турци дошли на ни и прешли у нашу землго, да се мора» бранити, како одт> непринтелн. Тако, Милостиви Господине, вама е иознато како су аидуци аидуци, све се одгметнули изт. нине земл^ћ; таком и не можемо во нинои земли ни' ватати. А ми смо писали везиру у Нишђ у н^га турака има пакт. онђ нека тера аидуке одонудт. и нека бие, а н чу и бити •одовудт., ако и можемо како растерати да аидука не буде! А особито, Милостиви Господине, авлнмо вама, како имаде и турака на подобие аидука, те долазе на наше страже те замећу кавгу; тако и аидуци сви су изт> нине земле, пакт> нека и они терав одонудт> а л ћу и бити одовудк дако би се како умирило! Сотимт> изЂОстаи вамг свако добро желећи одђ Гб . Бога, вашЂ истини братЂ и покорнМши служителв У Тополи Јилил 18-ог 1808. Еара Ђорв, ПехровићЂ Свл Сербћ. Верв. комендв.