Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

697

Тело се креће, кад своје место за неко време неарестано мења. 6. ДеФиниција кракова иолуге: «А оба краја полуге од ослонца у Једну и другу страну АС и ВС, зову се кр&ци иолуге. п (стр. 83.). АС и ВС нису крајеви полуге; то су делови полуге. И кад би ова исправка ушла у горв!>у деФиницију, опет би деФиниција била нетачна, јер би кракове иолуге добро одређивала само за случај, кад је праволинејна полуга у хоризопталном положају у равнотежи; у сваком другом случају та је деФиниција погрешна. Крак иолуге за неку силу јесте растојање правца силе од ослонца. 7. ДеФиниција тежишта, тера,зија: „Место, где се ова полуга ослања (обично оштрицом једне тростране призме) и око кога се покреће зове се тежиште теразија; п и т. д. (стр. 84.). То место не зове се (1 тежиште теразија п — него ослонац. Зар тежиште теразија није исиод ослонца исиод оштрице иризмине 1! 8. ДеФиниција тачне ваге : «Од сваке тачне ваге тражи се : да је тачна и осетљив а. >} (стр. 84.). Зар се од сваке тачне ваге тражи да је тачна кад је већ тачна ? Зар је вага нетачна — кад је већ тачна '! ! 9. Објашнење и дефиниција центрииеталне силе: „Ако висак (в. сл. 1.) покренемо из његовог равпотежног — мирног положаја, он ће се, као што знамо, кретати као клатно, а ако га са стране ираво ударимо, он ће се почети како-кад (што зависи од правца ударца) окретати у кружној или елипсастој линији, око правца свога првашњег, мирног положаја, или, боље рећи, око тачке у којој је обешен, па ће, непрестано правећи мање кругове око вертикале, после извесног времена и смирити се у вертикалном правцу. Она сила, која га нагони, ОТАЏБИНА КЊ. XXXII. св. 129. 44.