Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

703

Горњи навод је неразумљив; у њему је распоред речи и реченица у духу немачког језика. 20. «Брзину простирања светлости први је прорачунао из помрачења Јуаитерова. астроном ОлаФ Ремер око 1675. год." (стр. 110.). ОлаФ Ремер није израчунао брзину светлости из <( аомрачења. Јуиитеровог у> — већ из помрачења јупитерових месеца (трабаната). 21. (( Ако пред издубљено огледало ставимо предмет и то између огледала и жиже, видеће се у огледалу увећана слика. — оглед од истог предмета и у истом положају." (стр. 115.). Што је нрема огледалу десна страна иредмета, на лику је лева и обратно. Дакле лик није у истом положају као и нредмет. У том случају лик је ира.в (неизврнут), увећан и уображен — иза огледала. 22. «С тога шго ова три сабирна сочива, кад се предмет налази између њих и њихове жиже исти и увећавају, зову се још и увеличавајупа сгакла или сочива, која се због ове своје особине и употребљавају, да увеличају сићушне иредмете .» (стр. 120.). Кад би то било истина, то би био лак и јевтин начин, да ситне делиће дијаманта и других скупоцених материја прегворимо у крупно комађе. — Сабирна сочива никад не увећавају ( (( увеличава.ју») предмете; за то се и не употребљавају да увећају (С сићушне иредмете". Сабирна сочива дају само увећане ликове предмета, ко]и се налазе између жиже и сочива. 23. а Сасвим чисто бела боја не може се добити, јер је тешко удесити боје, које би потпуно одговарале дугиним, а тако исто и преливање једне боје у другу," (Њутнов котур, стр. 129.). Да се све спектарне боје скупа могу опет саставити у белу боју, треба доказати и сиектарним —• иростим бојама — а не бојама бојених материја, јер су иоследње увек састављене из више спектарних боја, иа