Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

717

58. При опису тврмометра. (стр. 33.) није наведено, да термометарсна цев треба да је свуда. једнаког иречника (или иоиречног иресе кај", а камо ли да је објашњено, за што је то потребно. Без тога не може бити јасна појма о стеиену термометарске скале. 59. На стр. 48., 49. и 50. објашњава се: «Пара у ваздуху, облаци и кша," а ни раније , па ни ту, нити доцније није ни споменуто, а камо ли да је објашњено: кад је ваздух паром засићен; од чега зависи количина водене паре, што јв потребна, да ваздух буде њоме засићен ; кад је ваздух влажан. Пре горњег иаслова требало је обрадити сва та питања , па и згушњавање водеие паре. 60. Пошто је најпре наведено, да се ноћу температура телима снижава, а нарочито на ведрим ноћима објашњава се постајање росе овако: ((Невидљива водена пара у ваздуху , која са овако охлађеиим телима у додир дође, згушњава се и застире им површину ситним капљицама, и то се зове роса. Кад лети у собу унесемо суво избрисану чашу, па у њу успемо хладие воде, она се замагли; јер воденој пари у околном ваздуху понизи температуру, те је тиме згусне и она се по њој сталожи као роса.» (стр. 52.). Не стоји то, да ће невидљива водена пара у ваздуху, кад год дође у додир са хладним телима, увек та хладна тела оросити. Некад хоће , а некад неће. Да би се појмило кад ће их оросити, а кад неће, требало је најпре расветлити: кад је ваздух воденом паром засићен, како зависи количина. водене паре , која ваздух засићава, од темиературе; шта бива кад је ваздух иресићен и кад то може наступити; шта је тачка [темиература) рогиења (с1ег ТћаирипИ). Само кад су ови иојмови иретходно објашњени, може се добро разумети иостајање росе но ти појмови нису ни додирнути. 61. Код тоиљењ а (стр 55. и 56) не спомињу се закони тоиљењ а ни тоилота тоиљења.