Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

Торичелијев оглед), који нас упознаје са величином ваздушног аритиск а, долази тек доцније — на стр. 14. 89. Објашњена је Херонова. лоита. а и друге неке справе, па и појави, који се оснивају на ншонској сили гасова — а пре тога није ни објашњено : од чега зависи напонска сила гасова. 90. Код шмрка з а иритискивање (стр. 18.) стоји: ( ,У колико се овим ширком вода на већу висину изгони — у толико се изискује и већа снага при утеривању клипа и јачи шмрк м . — Зашго? Ово треба да је дошло после објашњења: од чега. зависи иритис ак течности ка дно суда или на неки део дна — овде на вентил о (сл. 10). — Но тог објашњења никако и нема. 91. На стр. 59. и 60. при објашњавању губитка тежине тела погопљених у течности употребљавају се «хидроста.тичнз теразије Ђ и ту се говори о равнотежи теразија, — а теориј а о иолузи и теразијама долази тек на стр. 83. 92. Да се «Картезијанов гњурац (стр. 64.) иотпуно појми, потребпо је, да је пре тога објашњено: Проношење иритиска у маси течности — закои Паскалов ; но не само што то није учињено, већ и Мариотов закон није никако ни објашњаван. 93. Кратковидост, даљовидост^ и наочари објашњени су на стр. 1*21., 122. и 123. — а пре тога није објашњен склоп нормалног ока, нити где се стварају ликови у нормалном оку. Шта више, није наведено, ни где се стварају ликови у кратковидом, а где у даљовидом оку; нити је објашњено, да у ова два случаја наочари служе само за то, да се ликови граде на мрежици ока — као што то бива и без наочара у нормалном оку. 94. 0 хемпском утицају светлости на разне материје није било ни речи , а овамо се на стр. 123. објашњава «фотографија»; но и ту се не спомињу ни имена