Otadžbina

728

КЊИЖЕВНОСТ

лићи из којих је тело састављено , па дејствују наралелно, а у једном правцу н ту се може наћи резултанта. Резултанта у овом случају. почем силе у једном правцу деиствују, биће равна суми ових сила, а тачка деиствовања резултанте зове се у овом случају средсредном та.чком иаралелних сила. в (стр. 80.). Овде силе не утичу у и једном иравцу» на поједине делиће, из којих је тело састављено — већ утичу у разним иравц\:ма, који су међу "собом паралелни и иду у истом смислу. 101. «Од свију тих зракова ће један АИ огледало МТУ вертикално погодити. Овај ће се у истом правцу АМ и одбити тако, да ће се и ударни и одбијени зрак поклопити — уједно пасти." (стр. 112.). Место а вертикално п —треба да стоји уиравно ; јер зрак може бити вертикалан, а да не буде на огледало уираван. Вертикалан зрак је само на хоризонталном огледалу «уира.ван п . (( Истим правцем >) којим је зрак на огледало унао не може се одбити од огледала — већ би могао само иродужити иут, кад би огледало било провидна средина. Нормалан зрак одбија се од огледала само истим иутем — али суиротним правцем. Наиомена. У погрешне појмове о иравцима спадају: побркани појмови о «уиравном» и вертикалном правцу на стр. 7. (види овде број 82); «хоризонта.лна висина " на стр. 9. (види овде број 11); суиротни иравци час су «исти ир&вци*, а час «иротиву-иоложени иравци в — на стр. 78. (види овде број 79 ј ; «а ако га (висак) са стране ираво ударимо" и т. д. — на стр. 97. (види овде број 9). И т. д. XVI. Погрешни појмови о тачкама, линијама, равнинама и у опште о површинама. 102. «Кад је тежиште једне линије у њеној иоловини, а паралелограм можемо замислити, од самих линија. састављен, које су једна до друге , то ће тежиште пара-