Otadžbina

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

Пјесник и Вила од Ниноле I. Цетиње. Држ. штампарија1892. Више иута је наш владалац-песнив допуштао да будемо сведоци његових разговора са својом „посестрпмом" али још нигда нисмо тај говор слушали ни лешии ни суморнији, но што је исписао у овој књизи. Лира му овога пута рекли би пева елегију притиснутом п загроженом Орпству. Ми разумемо гласове њезине али баш с тога осећамо неки тужан, појек у нашем срцу. Изгледа нам да је овај спев потекао из душе једнога српског Прометеја , који усинџирен о хладну стену окреће своје погледе к небу и тражи нада и излаза у успоменама на сјајву прошлост свога народа. Ми му од срца желимо да нађе што тражи те да народу своме створи сношљивији живог, а себи да увећа и тако већ стечену славу. Овај лепи спев живо нас потсећа на творца „Горског Вјенца" и сведочи да је уза оштри мач и лира наслеђе куће Његоша. Л-вхоиис Матице Српске уређује А. ХаџиК. Књига 170. У Н. Саду 1892. Ова свеска донела је занимљиву расправу Синпите о жупану Урошу II. Примиславу , у којој се доказује да је то идентична личвост с Првошем и Првославом најстаријим братом Немањиним. Расправа је рађена по напшм изворима Дукљанину, Првовенчаном, Св. Сави и Доментијану. Осим овога вреднога рада отпочета су у овој свесци писма о књижевности српској, гато пх је наппсао пок. Јов. Бошковић. Поема „Приче старога гуштера" од Драг. Ј. Илијћа спада у боље радове песникове п заслужује пажњу. Успомеие из Италије од д-ра Тз. Дере продужене су у овој свесци с веома поучним и занимљивим описом Фиоренције. Како видимо ова се свеска Летописа одликује својим бираним материјалом. 8теМ 1тап КарЈ81хаи рођје<Ше1ј Тигакаћ ко<1 В1о§га(1а §0(1. 1456. Риск1 ер и 17 рјеуапјаћ. Вруеуао Шја ОћгидИ 8Нјетас. Овај славоспев постао је прпгодом светковине 500-годишњицв Ивана Еапистрана у Илоку , где је храбри духовник и вођ крсташке војске, и умро. У спеву је изложена борба код Београда н описане су личности ко.је су у њој суделовали.^Опширно је нацртан Сибињанин Јанко и односи његови према Капистрану, али је пјесник вешто уплео У свој спев и историчке односе онога доба. Рад је зачимљив по сво-