Paljba baterijom / Kukuruzi već se beru / La France

ЂЕ

Е, да ми је било могуће да онда, колико. игда могу, дрекнем ту ријеч, волио бих, чини ми се, него — матурску сједоџбу !

Били смо баш у годинама, кад се буде чула, па смо, скоро сви, били увјерени, да смо изабрали баш праву ријеч. Нарочито су то били увјерени они, што су изабрали ријечи: љубав и драга.

Кад зазвони звонце, професор узе каталог и шешир, дође до врата и,очевидно узбуђен и љут, не окрећући се нама, рече строго:

„Сви, без изузетка, да ми научите за други час ону Јакшићеву пјесму, што почиње ријечима: „И овај камен земље Србије, што претећ сунцу дере кроз облак...“

Ваљда први и последњи пут рече—неистину пред нама-—и.љутну се на нас наш добри професор... ~

На тој Јакшићевој пјесми стоји натпис: Ошаџбина, а то зна и најмање наше дијете у основној школи!.... ·

Послије неколико година слушао сам на једном малом универзитету, у Јужној Француској, како професор — један журав старчић - статистиком побија оне, што тврде да француски народ изумире. —