Paster

Вера и наука

вота обавије далеком тајанственошћу. Међутим Пастер је доказивао да он само истину тражи, без обзира да ли ће испасти овако или онако. Ако му неко докаже да жива бића могу постати спонтано, он ће се одмах приклонити пред том чињеницом. Он стварно не тражи да докаже да жива бића нису самоникла, већ испитује да ли су самоникла или нису. М после многих испитивања долази до закључка да није наншао ни на један пример самониклости. Он не тврди да спонтано постање живих бића није могућно и да се никада неће успети да се добије живот из мртве материје; он само вели да у томе до данас нико није успео. Научно се не може друкчије умовати.

Онима којима Пастерови закључци о тако званој самониклости живих бића нису пријали, не могући да побију његове чињенице, говорили су да више воле да о томе питању немају никакво мишљење. Пастер устаје против таквог држања, јер у науци док је једна теорија изграђена на чињеницама, док није новим чињеницама оборена, док се показује плодном у предвиђањима и откривању нових чињеница, не можемо рећи да за њу не знамо. Одговарајући једноме од тих, Пастер вели:

„Ви немате утврђено мишљење о спонтаној генерацији, драги мој колега. Ја Вам верујем и сажаљевам. Не говорим, разуме се, о мишљењима основаним на осећајности, која цео свет има више или мање у питањима ове природе, јер на овоме месту истраживања и напретка не бавимо

г, И. Ћаја, Пастер

199