Paster

Последње године

Доказавши да је профилакса беснила после уједа стечена ствар, Пастер предложи Академији наука да изрази жељу да се оснује нарочити завод за вакцинисање против беснила. Тако је постао Пастеров завод у Паризу, изграђен прилозима прикупљеним у Француској и у иностранству. У томе је заводу Пастер становао до пред своју смрт. У њему је сахрањен. У њему је провела до своје смрти његова удовица.

Али Пастер, иако болестан, имао је још десет година да поживи, интересујући се до последњег свог часа за напредак науке коју је био основао.

Крајем 1886 године Пастер најзад попусти наваљивањима и саветима својих пријатеља и пристаде да оде на Ривиеру и потражи одмора и опорављења. Сопственик једне дивне виле у близини италијанске границе био му је ставио на расположење то боравиште усред божанствене природе, као створене за оне који траже од ње мир и здравље. Али ни ту Пастер није нашао спокоја. Долазили су до њега одјеци нападаја који нису престајали против његове методе, иако је сада имао верних бранилаца. Дође до њега глас да је у Медицинској академији тврђено да је његова метода против беснила неуспешна, па чак и опасна. После сваког доласка поште добивао је грозницу, јер му је пошта доносила и анонимна писма пуна увреда и чланке из којих је избијала мржња и завист. „Нисам знао да имам толико непријатеља", говорио је ожалошћен. Па и природа као да је

о

137