Pastir

4

као служитељи првог добра народњег узвисити и саме себе и праведно ишчекивати лепшу награду и бољи одзив од оних, когима служимо.

Догматнчне поуке. Размишљање о триличном Богу. Дом, у коме ми живимо, ниге могао сам од себе постати: он Ге начињен, сазидан. Овако 1е исто морао постати и сваки дом, па по томе и земља — наш општи дом, опште жилиште свиГу људи — начињена 1е, створена. Ову земљу створио Ге отац небески — Бог. Кад 1е Бог створио земљу, то значи да Ге Он био пре постања њена. Било Ге негда таково време, кад земље 1ош не беше, но не беше таквог времена, кад Бога нше било. Бог Ге био свагда. Он нема почетка и зато га ми зовемо везначалнии т. I. без почетка. То, што нема почетка, неће имати ни краГа. Сљедователно Бог 1е везконачан. Оно, што нема почетка ни крага Гесте вечно; по томе ми и велимо: Бог 1е вечан. Кад Ге Бог био пре створења земље, па и онда кад ништа небеше, ни дома ни обиталишта, то значи да он у томе нихе имао потребе. Нама хе нужна кућа због тога, да се сакршемо од зверова, да се сачувамо од хладноће, од зла времена; од свега овог бош се наше тело. Но Бог нема потребе у дому, обиталишту, — па по томе он и нема тела. Он хе в естелесан. А бестелесног ми називамо духом; дакле Бог хе Дух. Кад у Бога нема тела, то значи да он не вхоже бити на хедноме месту. Он се находи свуда, свуда суштаствухе. Он хе дакле вездЂсугцш , то значи да хе и ту поред нас, да он нас види, гледа шта ми радимо, чухе шта ми говоримо, зна