Pastir

53

напомињаху његову свемогућност, премудрост, благост. Уз то беше у првог човека гедан дан, кош Ге био одређен нарочито зато, да се човек опомиње Бога: то ге седми дан у седмици. У седми дан престаде Бог да ствара — почила штг творенУА. С тога се таг дан и назвао поког, субота Субота Ге по овоме била за човека дан успомене о створењу света и његовом творцу — Богу, дан свети. Сам 1е Бог освештао та1 дан и назначио човеку, да нагвшне тога дана чини оно што ге добро и свето. Човек се свагда сећао Бога, но сепао га се нарочито у дан суботни. Он 1е свагда био близу до Бога; но нарочито се приближавао к њему у дан суботни. Оваг савез Бога и човека мш се боље везивао; тим, што човек љубећи Бога чињаше све оно, што Ге Бог желио, иепуњаваше вољу божшу. А одкуда Ге он знао. шта Бог жели, шта ли не жели ? Сама му Ге душа говорила о том, као што говори она и сада свакоме од нас. Таг глас душе наше називамо савест. Савест Ге дакле говорила првом човеку о вољи божитг и човек Ге поступао, како му ге она говорила, те тако Ге тиме испуњавао вољу божту, па био чист и невин. И Господ Ге са сво1е стране давао знак човеку, да ге Он близу њега, гер му се често 1ављаше у раГу и беееђаше с њим. Но да би научио човек, да слуша сво1у савест и исиуњава вољу божиГу, те тако од невиног да постане добар, Бог му изда Гедну заповест, ко1у човек могаше лако да испуни. Ова заповест беше у овом: Бог забрани човеку Гести воће од Геднога дрвета, коге беше назвато— дрепо познанТд допрд и зла. Да не би човек дрзнуо, да наруши ову заповест, Бог му каза и казну, коГа би га зато постигла. „У онаг дан, у кош би окусио од њега (т. Гест од реченог воћа) ти би умро,“ рекне Бог првом човеку. Тако хе човеку дано било све, што му беше потребно за живот и срећу. Њему 1е само ваљало , да се не удаљава од Бога, да испуњава вољу божшу, да не преступа запо-