Pastir

139

тако многими скорвми уведе човека у живот вечни; а живот овога света хоће просториГе и задовољства, Вера хоће борбе, патње, нодвига, а овамо живот хоће насладе, задовољства, он хоће а и налази их. Када гладни утољава своГу глад, он тиме не задовољава само захтевање природе, већ налази и задовољство у томе. Кад се уморан и оптерећен трудом преда1е одмору и сну, он се осећа у томе не може бити више задовољниш. Добро осигуран човек не само да 1е задовољан и безбрижан, него му то осигурање даге прматности и души и телу. — Но има и других виших задовољства, Човек осећа потребу у дружењу, у пригатељима. И он налази и Гедно и друго. — Он хоће да дели своГе мисли, своГа убеђења. И ово му, веле, нико не брани: он прсдаГе своГе мисли другима и прима нх од других. — Он тражи иекуетва, знања, уметности, науке. И за ово стош му на услузи цео рад претходника његових. Што се не бн, веле, користио њима? Зашто не би удешавао средетва за живот лакша и згодшна, на живео и наслађавао се? На што то спречавање, то одрицање од природних захтевања. то избегавање од могућних задовољства? На што то добровољно умергцвлете плоти, то бегање у самоћу, затварање и очиГу и срца од толиких приГатности и задовољства на земљи? НиГе ли го, веле, ндење против природе, против њених суштаствених захтевања? Овако суде и овако говоре многи успоређуГући природни живот са животом религишзннм, Но судити овако о вери значило би приписивати гог она свогства, каква она у себи нема. Веру свагда треба одваГати од оног добровољног подвига по1единих људи, кош и сами гледаГу на те подвиге као на средства за наравствено усавршавање а не као на само савршенство. А што се тиче захтевања вере, то међу овом и захтевањима праве људске прнроде нема и не може бити никакве нротиворечноети. Вера не осуђуге захтевања природна, већ само одређуГе меру, докле задовољавање њихово шне безнаравствено. Цо овоме не по-