Pastir

132

и доногааше им тако много, да имађаху свашта у изобиљу. Сад им Бог предсказуге, да им земља већ неће бити тако на услузи, да ће они морати много запињати, док набаве то? што им 1е од потребе, и да ће се по кад-кад трудити и узалуд. Он изреком рече Адаму: кг по г ћ лицд ткоггш сн^кси ХЛ^кг ткои, то 1ест у зноГу и муци тек ћеш налазити хљеба, и гешћеш га онда, кад ослабиш од трудова и радова. Но кад се човек труди више, него што може, кад се труди преко снаге и моћи: онда снага његова малаксава, слаби, и он губи моћ, да се труди више, 1 авља се слабост, полест. Тако се Гавила и друга казна за грех, 1авиле се бо лести , о кошма људи пре нису ни знали. Када човек често болуГе, то ове болести одузимљу од њега мало по мало снагу и тело његово губи на послетку сву моћ, умире. Овако се гавила и трећа казна за грех, гавила се смрт телесна. Бог зато и рече Адаму: „у зно1у лица твога навављаћеш севи хране, док се не ловратиш у земљу , од ко1е си и узет. Земља и Геси , у земљу ћеш и отићи.“ После свог греха човек већ не могаше уживати ону срећу у рагу, Гер беше недосто1ан ове, па зато их Бог и изагна из рага. Жалосно стање настало 1 е сад за Адама и Еву. РаГ беше за њих преграђен, затворен. Унапред их очекиваху напрезања, трудови, болести, смрт, а после смрти удаљење од Бога, удаљење од блаженства, непрекидно и вечно мучење душе. Казна страшна, ужасна!

Жнвот и радња св. Саве ПРВОГ АРХИ1ЕПИСКОПА СРПСКОГ. (Наставак и свршетак.) Св. Сава већ беше на измаку свога живота. Видећи да му се смрт приближава, он зажели, да шш Гедном походи света места. Па зато у скупу сви1у Хепископа избере себи