Pastir

137

ког оправдања, гер ге вера њихова препуњена била на1грубишм забдудама и празноверицима, па ге тешко било распознати она! стварни део њен, где се налазило нешто мало истине. По образовању свом идолопоклоник се одиста могао подизати над вером свогом . Ниге он могао, дошавши до свести> клањати се кипу и приносити жртве баснословним суштаствима, створеним лажљивим уображењем песника. Но и овде ако ни!е одрицана сама празноверица, но и вера у опште, ако се мислило, да се сасвим може обићи без вере а не само отрести се од заблуда, — свагда се свршавало тиме, да су људи оста!али без доброчинства и сваке лепе наде, а по овоме надали и пропадали. Но би л’ ко усвошти овакав поглед могао на нашу веру и њене вечнеистине? Не мислимо. Знао 1е то наш светитељ Сава, па зато 1е и оставио све, само да ову стече и да 1е остави у аманет своме роду. Благодарећи њеног чистоћи, код нас 1е свагда у могућпости правилна и тврда свеза међу вером и науком, црквом и народом. У нашог Ге цркви верни залог сугласног развитка и усавршавања друштвеног и приватног живота. Само кад би се ова даље и даље чувала у божанственог чистоћи и целости сво1о1!

0 борби хришћанина. *) Иж* \6ф«Т» 116 ЛШ^к ИТИ, ДЛ ОТВ€рЖ*ТСлЛ с*ве и возлитх крести свои и по мн^к грАдетл. Уводећи нас у свету четрдесетницу, света црква увела нас 1е као у неко училиште благочастша хришћанског. Она се побринула, да нас пре свега очисти исповешћу и приближи Господу Исусу причешћем, а затим изнесе на углед разне догађа!е и лица, на ко!а треба да се угледамо ради свога посто1анства у вери и приближења к Богу. Тако нам изнесе на

*) Ово Ге говорено данас у београдскоГ саборног црквц.